Presuda jednog uma vol. 1

Imam potrebu da pričam, da se žalim.

Scena 1
A:"Prosta izlizana studentska žalba."
B:"Na koga ovog puta? Opet politika i ostala sranja? Mani se toga nego uzmi knjigu!"
A:"Nije politika, mislim jeste, ali ne direktno..."
B:"Ajdeee, skidaj taj partibrejkerski izraz s lica, i daj nešto da se jede! Mrtav sam!"
A:"Dobro jutro!"
B:"Šta dobro jutro?"
A:"To je sve što imamo u frižideru, i neke kupine što ti keva donela, mada su mi sumnjivog porekla."
B:"Jebiga, ajde da se spava onda, čuvaj kalorije..."

Scena 2

C:"Za sve ćemo vam pomoći, samo vi nama dajte maksimum! Bićete nagrađeni!"

Scena 3

A:"Nagrađen za? Za one gluposti? Kako sme? Koji bezobrazluk!"
B:" E ajde o'ladi malo, iskuliraj, nikad ne znaš kad će ti to trebati, ćuti i radi!"
A:"Nije fer!"
B:"Jebiga, što pre skontaš da mnogo toga nije fer, pre će od tebe neki čovek da bude!"

Scena 4

D:"U jebote, šta je ovo, Šekspir u najavi! Veću glupost nisam čuo još od kako je mislio da će za deseti rođendan da postane moćni rendžer!"
B:"E ajde iskuliraj, pusti klinca, idi seri negde drugde!"
D:"Propala investicija, rođače!"

Scena 5

B:"Šta radiš?"
A:"Smorilo me sve više! Mislio sam da izađem večeras, ali neću."
B:"Je l se ti sećaš našeg dogovora ili ne? Kakva je ovo zajebancija sad!!!"
A:"Ne mogu više da pravim budalu od sebe, ne."
B:"Nikad od tebe neće postati neko, uvek ćeš biti malo popišano govno! Zašto uopšte ulažem ovoliko u tebe???"
A:"Zajebi me s praznom demagogijom, ajd čujemo se sutra!"

Scena 6

B:"Zašto se uopšte bakćem sa ovim tipom?!?!"
E:"Daj mu još jednu šansu, ako zasere, a ne bi mu bio prvi put, imaš moje odobrenje da ga odjebeš."

------------TO BE CONTINUED------------

Trejding politika

Gadi mi se politička scena u Srbiji!!! Prosto ne znam da li su mi ogavniji političari koji nam prodaju praznu slamu ili njihovi „pasionirani birači“ koji ih danas pljuju, sutra u zvezde kuju, onako, kako kad dune vetar. E dragi moji roditelji i svi vi koji tako kukate od plate do plate, TAKO STE HTELI. Ljudi, hteli ste promene, samo, sledeći put dodajte i klauzulu kakve tačno promene želite i šta ste spremni da menjate za njih.

Dobro, dojadio vam autoritarni kralj, pa dovedoste Tita da vas vodi kroz samoupravu radnog naroda. navukli ste ular komunizma zarad boljeg života i višeg standarda-dooobrooo, barem se živelo lepo. Stvarno se živelo lepo, svi smo bili jednoumni manuelci koji su jednom platom mogli da priušte solidno letovanje. Titov skandinavsko-komunistički ideal je spolja izgledao neprikosnoveno, ali ispod toga se krila njegova moćna ruka koja je strogo kontrolisala i kažnjavala svakog ko bi se oglušio o njegove naredbe (kroz Goli Otok je prošlo oko 50 000 ljudi, OZNA sve dozna). Biće da ste imali sve, ali ne i slobodu izbora. U vašim crvenim rečnicima stojalo je prazno mesto gde je trebalo da piše IZBOR.

Prežalili ste vi vašeg Tita, doživotnog maršala, pa su vas oni koji su došli na njegovo mesto (doduše, bila je to mizerna šaka kompleksaša-Milošević, Tuđman, Izetbegović-koji su delovali u senci Tita) u želji da sustignu svog ideološkog tvorca naterali da se koljete međusobno kao najgora stoka, što ste vi sa zadovoljstvom prihvatili kao cilj. Nove kvazi-pičvajz državice sa svojim kreaturama od političara su od nas stvorile nešto gore od glinenih golubova-dobili smo rat, bedu i razaranje. Hteli smo svoju slobodnu misao, a ne da neki Skorojević Praziluković meni kroji programsku šemu splačinama o patriotizmu!!! Ako je patriotizam poginuti za svoju zemlju, izvoli, predvodi me da umrem za nju.

No, preživeli smo, kao bubašvabe, i sankcije, i bombardovanje, verovatno jer smo čekali da zajedno s bombama padne i po koja slobodna misao pored JUL-ovih i SPS-ovih propagandnih spotova. Eeeee, u novi milenijum smo zakoračili s DOS-om, kada se sve činilo da će doći na svoje mesto....ali o problemu danas u drugom nekom blogu...

Da li je bolje da budeš politički neslobodan, ćutiš i živiš sasvim solidno, ili da laješ na sve strane, jer imaš svoje mišljenje, a da smišljaš kako da preživiš ovaj mesec? Ovo je pitanje koje treba da nas muči, možda i više od onoga šta je starije, koka ili jaje, jer uskoro nećemo imati ni jedno ni drugo da se time okupiramo. Sami smo to dozvolili, sad kukamo za Titom, u nekim ekstremnim slučajevima možete čuti kako se kuka i za Miloševićem!

Da se ja pitam, ja bih propagandu DS-a nazvao „jer ste nas vi hteli“, ima najviše istine u tome, mi smo ih doveli, ali mi ih možemo istim kukama i motikama kojima smo ih doveli i da ih skinemo, ali koga bismo onda postavili? Radikale, da nas zaviju u srednji vek ili još koje da se nakradu ako nisu do sad? No, šta smo sad spremni da menjamo za novu garnituru vlasti-sladak život smo menjali, teritoriju nam sami svojataju...ostaje jedino ovaj vazduh iznad glave da prodam da bi se i moj glas možda čuo.

Ah ta trejding politika,  sa njom uvek treba čitati sitna slova na kraju ugovora.

 

Hiperprodukcija gladnih

“U Somaliji se očekuje „pomor“ 750 000 ljudi usled velikih suša.“ Kako na vas utiče ova rečenica? Pomislite li o gladnima u Somaliji ilil bilo gde u svetu dok razmišljate gde i šta jesti danas, dok neki čekaju na humanitarnu pomoć koja ne može da zadovolji ni najosnovnije potrebe. Da li ste poslali sms na 9009 i barem sa bednih 50 dinara pomogli gladnima u Africi? Ukoliko jeste, ipak imate dozu empatije, ali ukoliko niste, ništa mi ne preostaje nego da vas zamolim da ne čitate ovaj blog dalje, jer očito nemate onaj najosnovniji osećaj koji se zove saosećanje.

Zašto baš u Africi najviše gladnih, obolelih od side i siromašnih? Moja teorija je da su tokom toliko vekova Evropljani (i to oni sa Zapada) cedili afričke zemlje i na kraju im ostavili samo krš i kamen, posle toga su nastupili burni periodi dekolonizacije koji su neke zemlje zavile u crno do danas. Islamski fundamentalizam i razne paravojne organizacije stoje na putu humanitarnoj pomoći i samoj stabilnosti i ekonomiji afričkih zemalja (Somalija, Niger, Sudan...) Jeste, ulažu razvijene zemlje u afrički kontinent, ali onoliko i u ono što je njima potrebno, a pomoć stiže na kašičicu, i to uvek u poslednji čas. Umesto što im dajete po jedno parče ribe, bolje bi im bilo da ih nauče da pecaju, ali uvideli su perfidni Evropljani da je bolje poslati par profesionalnih pecaroša koji će uloviti tonu ribe, od koje će 999kg odneti svojoj matici, a samo kilogram ostaviti plebu.

Da li se neko bavio kalkulacijama koliko bi se hrane i opreme kupilo za Afriku kada bismo napravili poštenu preraspodelu novca? Na primer, tolika ulaganja u vojsku i nuklearni arsenal, a tolika pompa se diže oko svetskog mira. Zanima me koliko košta svečano otvaranje Olimpijskih igara ili nekog drugog sportskog takmičenja, i koliko bi se vakcina protiv dečije paralize moglo kupiti od tog novca, ili zbog čega 2 noge nekog Brazilca ili Engleza vrede i po nekoliko miliona funti i svi se utrkuju da te noge igraju za njihov tabor, dok život skoro milion dece sa Roga Afrike skoro i ne dotiče tu bogatu elitu sa Zapada. Kako je društvo uopšte dozvolila da takav sistem izvrnutih vrednosti živi?!?

Kažu da živimo u svetu hiperprodukcije, kada čovek i ne zna šta poseduje, kada proizvodi i mnogo više nego što mu je zaista potrebno. Ne slažem se u potpunosti sa ovim, jer je ta „hiperprodukcija“ skoncentrisana na evropski Zapad i SAD, dok slobodno mogu reći da ostatak planete polako tone u bedu. Ova preraspodela „dobara“ nas je dovela danas do toga da, recimo, u Norveškoj živite u siromaštvu ukoliko su vam primanja niža od 1500 evra (?!?), dok po mom mišljenju ta cifra nije ni zbir prosečnih plata svih zemalja Roga Afrike (Džibuti, Eritreja, Somalija, Etiopija). Ali, ipak se neke zemlje trude da nadomeste to raznim humanitarnim fondovima, ali opet to nije dovoljno da se ispravi kolonijalna nepravda koja će još dugo trajati na crnom kontinentu. Mnogo zemalja ćuti o gladnima, jer jednostavno nisu u njihovim sferama interesa, trenutno je bitnije spasiti poljuljanu američku privredu od kolapsa i debele Amerikance da izgube koju kilu, bitnije je sprečiti prljave američke tajne da isplivaju na Wikileaks-u, bitnije je koja će se zemlja dokopati libijske nafte, bitnije je čak i to što je Fabregas promenio klub, što je Arsenal izgubio 8 prema 2 od Mančestera!!!!! A gladni? Oni izgleda...jednostavno nisu bitni, njih treba spomenuti na kraju bloka „vesti iz sveta“, ili na kraju vremenske prognoze na Dnevniku u 19 i 30 u delu o vremenskim fenomenima u svetu.

Da ne bude da nisam lokal-patriota i da zanemarujem svoju zemlju, napomenuću da ni u Srbiji nije baš sve ružičasto, i ovde se svakim danom broj korisnika narodnih kuhinja sve više povećava. I Srbija ćuti o tome. Srbija predstavlja mikrosituaciju celog sveta, i sa slobodom mogu reći da jug Srbije ( ne Republika Kosovo aka AP Kosovo i Metohija, već Niš, Aleksinac, Bela Palanka, Pirot, Leskovac, Vranje, Dimitrovgrad i Bosilegrad) predstavlja Afriku, dok Beograd sa okolinom predstavlja onaj masni i debeli Zapad. Ni u srpskim medijima ne možete čuti glas gladnih, samo u emisiji Prva TV Exploziv (ali više kroz evazivni pristup i ljudsku priču) i u ponekom prilogu B 92 na kraju vesti.

I u Srbiji se ne opterećuju ovim problemom previše, skoro uopčte-bitniji su porazi srpskih fudbalera u Evropi (ne znam zašto uopšte trošimo novac na propalo-korumpiranu instituciju FSS), bitnije je u praznoj demagogiji sačuvati Kosovo u sastavu Srbije (takođe bespotrebno Ministarstvo za KiM, zašto nam je potrebno ministarstvo za stranu državu, gospodo političari?!?)...

Prosto je mnogo tema i u samoj Srbiji koje izbijaju na naslovne strane, a dok mi bijemo glavu hoćemo li se kvalifikovati na evropsko prvenstvo, i hoće li Kosovo prihvatiti naše uslove na sledećoj rundi pregovora Stefanović-Tahiri, svakih 10-ak minuta jedan život se ugasi usled neuhranjenosti. Toliko nas je zaglupeo sopstveni hedonizam i konformizam da me ne bi čudilo da neki dušebrižnici sa Zapada pošalju humanitarnu pomoć u vidu pilula za mršavljenje.

What do you believe?

For several days I had on my mind a picture of an acquaintance whom I met couple of days ago. He had a Chetnik Serbian folk hat on his head, he was known as a supporter of certain "anti-Semitic" ideas. I jokingly asked him whether he "changed sides", and with great pride in his voice, he answered that he is still “a nationalist”. I just laughed and went on ... there was no purpose to keep him a history lesson (since they have already done another in their interpretation) nor to explain the etymology of the word "nationalism" ...

We are born in a poor time, when the rust which has been in the society for years started defeating the red structure. Fifty years ago it was all ours, all of whom were brothers, they were all alike, and then everything collapsed overnight, and everyone wanted "something" that will call only "his" and indivisible. And then everything that was pushed under the carpet is out ... hate, aggression, desire that those around us suffer ...

I will not talk about who is guilty and who is the victim, it's not the point now. The point is that all these monstrous events are getting their final shape now, within us, who we were born then, and now hear stories about the brave soldiers who fought for us, which we owe to all who have shed their blood for the noble cause. A noble cause, "exterminate" the one who is not like you at all costs?? Kill the one who called you yesterday “brother” and together they stood under one flag, and now you fight against him like a puppet of phantom megalomaniacs?

This confused us, left us with nothing but to weigh all we know, but again, it is a double-edged sword-since there are  so many different stories, how do we know which is true? This reminded me of stories of freelancers who would take photos of a village in flames, and after, would sell the same image to both warring parties to make their own media through the clip as "beastly act of the other ones." Are clip-politician freelancers buying and selling us in the market of souls?

This is a time of transition and reconciliation of nations, when all admit their mistakes, but most do so by default the system-because the EU says so. Is there then true repentance in this, and so that we ourselves believe that some things were a mistake when neither our fathers nor the politicians are not recognizing them as such.

 And what is left then?

SUMMARY OF PAST:

1st Partisan-Yugoslavia bastion vs Greater Chetniks-killers and collaborators

2nd Capitalism is death vs Communism is milk and honey

3rd Long live Tito vs fraternity, unity-Yugoslavia

SUMMARY OF NOW:

 1st Partisans a faction of the Resistance vs The Chetniks as important factions of the resistance

 2nd Want it or not, capitalism is here vs Communism is outdated model

 3rd Democracy in its infancy vs Belgrade pashadom

When you weigh it all, it remains just that we should wonder whether we are Serbs? This appropriation of history which the Balkan nations do only further deepens the boundaries that have already been drawn by a granates of hatred. Appropriation of everything that can be usurped, now no one knows what belongs to whom, so the most logical possible conclusion-ALL IS NOBODY'S.

The main problem is in my opinion, I keep going back to the past with the moto "not to forget", but, I appeal on behalf of all victims, it is time to seal up some things and send them down the river of time, because this is the only way to heal all the scars that we young people today bear.

POINT: To look into the future, not to take past events and their ideology as the main principles, and to reach out to others, no matter how much harm we have done in the past because the future has time to make up for all the wrongs.

Testemonial from Romania

First of all, I arrived by train, it was a 14 hours long trip from Belgrade to Bucharest, then another 6 hours from Bucharest to Brasov, I really enjoyed the site-seeing personal train offered me. From the beginning of my trip I didn't know what to expect actually because I knew a lot about Romania and Transylvania, and some of that things weren't so good, and that's why I wanted to come here and see which stories about Romanians are true.

Romania is a beautiful country, and I really enjoyed every moment here. The cities of Transylvania are probably the most beautiful places on Earth and I will recommend everyone to visit Transylvania, and especially Brasov. I think that I have visited almost every corner of Romania and wherever I have been, I met people that are more than willing to help you, no matter if they speak English or not-the people of Romania just want to help you, and that is the picture I will have of Romanians.

And here I finally learnt how to cope with some situations completely by myself. I found the whole internship from first to last day full of new challenges that I passed well and I learnt that not everything is made of honey and milk, and that I shouldn't watch the world through rose-colored spectacles and that if I help someone that help will return when I would be needing one. And I probably learnt how to cope with naughty kids, and I would like to thank them because of them I had to learn Romanian which was better every day.

When I get back to Serbia I will definitely devote myself in AIESEC Nis, using all of the things I learnt here by myself or from the people from AIESEC Brasov. My buddy helped me a lot by explaining me some things in PR so I will probably devote myself in upgrading those things back in Serbia, but the thing I know is that I won't be just siting home doing nothing.

Blog paprikaš

Možda će ovo biti moj najdosadniji blog zato što sam ja danas najverovatnije najdosadnija osoba na planeti jer se nisam pomerio iz kreveta od kako sam zaspao sinoć, a možda će iz ovog i proizaći nešto inovativno i interesantno.  Zakazali su mi svi vidovi dokolice, počev od fejsa i svih sajber vidova istog...toliko mi je bilo dosadno da sam počeo da rešavam ukrštene reči...znam, i ja sam se osećao kao da sam iz Srednjeg veka...

...i evo upravo dok ovo pišem palo mi je nešto na pamet...koji li će vid "komunikacije" koristiti moji unuci i njihova deca...da li će to biti neki transmisioni teleporter čestica, ili astralna projekcija...hmmm...bar mi je mašta još uvek uključena.

Nemaš šta ni da vidiš na TV-u ili da pročitaš u novinama, pa makar i on line izdanje, pošto nas već mrzi da odemo do najbliže trafike i kupimo novine i prepustimo se onom doživljaju ispijanja kafe i listanja novina, nego, da se vratim na temu, samo slušamo o umiranju i ratu, ovih dana, "mrtvu" trku vode Ejmi Vajnhaus vs. 92 mrtva Norvežana, pa kada na to dodate i oko 1000 "dužno-nedužnih" Libijaca, par mrtvih talibana u Avganistanu i još po neku nuklearnu ili neku drugu katastrofu, stvarno poželite da se probudite sutra i odete na posao, zar ne? (ako vas pre toga ne ubije krastavac ubica iz Španije, koji je poreklom iz Nemačke sa holandskom licencom). A gde su dobre vesti? Uspesi, dobra dela? Zvuči poznato? Ili je to jednostavno naša potreba da se sladimo tuđom tugom i nesrećom kako bismo zaboravili na sopstvenu...

Sada čitam poruku prijatelja iz Malezije koja glasi:

"Through you I feel that it is alright to be free and ignore the way the world sees us."

Hmmm...pa dobro, malo neozbiljnosti nije na odmet, i drago mi je da je neko tu "neozbiljnost" dobro prokomentarisao i izvukao neku pouku iz nje. Ne znam ni zašto pišem o ovome, sve mi leti levo desno trenutno, tak oda skačem "s cveta na cvet kao radoholik" što bi rekla jedna "ugledna" estradna zvezda sa naših prostora.

Razmišljam kako da se aktiviram...proveo sam godinu dana života radeći ništa, samo faks, stan i glupiranja. Treba mi nešto više, planiram posao, planiram da se aktiviram u AIESEC-u, već ću početi sa radom u on line novinama, nadam se uspešno, jer već imam neke planove kako ću i šta raditi, što je u neku ruku dobro jer pokazuje moju volju da radim i nadam se da neće ostati samo na "volji".

Kažu da su studentske godine najbolje i nezaboravne, i ja imam osećaj da moje godine prepuštam tom zaboravu, ali ne samo ja, mislim da je to slučaj sa većinom studenata u Srbiji, jednostavno smo nezainteresovani, ili nedovoljno motivisani da spoznamo sopstvene mogućnosti, jer većina radi po default šablonu da odradi samo ono što se zahteva, ništa preko, ništa radi sebe, samo onoliko koliko je dovoljno da se preživi. 

Ne želim više da bacam ideje "na random", neka ovo bude kraj, a možda i uvod u gomilu besmislenih blogova koje ću pisati usled nervnog rastrojstva, no dobro, stay in touch people.... La revedere...paaaa :) 

 

Neke stvari se jednostavno dese aka Priručnik za nenadano

Kao što naslov kaže, neke stvari se jednostavno dese...pa eto, za one koji nisu bili spremni pišem mali priručnik

A koje su to neke stvari? To su stvari koje nam promene život iz korena. Nekada su to mali događaji, a nekada veliki. To vam je efekat leptira-ako leptir zamahne krilima u Čileu to može izazvati uragan u Srbiji. Još bolji primer je domino efekat-jedna sitnica pokreće gomilu stvari koje se pretvaraju u lavinu događaja. 

Šta god da nas je snašlo, pre svega treba biti racionalan koliko je to moguće i nikako ne gubiti glavu ili se previše zadržavati na analizi novonastale situacije. Treba imati dobru kalkulaciju kako da ostanemo svoji i sačuvamo integritet u svemu tome. Ne treba padati u očaj i verovati u neke sile koje će nam pomoći-ne, dragi moji, mi treba da budemo ta sila koja će nas pokrenuti i eventualno preokrenuti situaciju u našu korist.

U većini slučajeva će te posledice biti trajne, ali moramo izvući neku korist od njih, ako ne pozitivnu, onda kao opomenu za nas, da se tako nešto više ne ponovi, i to bi trebalo da nam uvek bude usađeno u podsvesti, jer retke su nenadane stvari koje sa sobom nose pozitivne posledice. 

A tu je i još jedan aspekt-učiti na svojim greškama-ali neke greške su jednostavno preskupe da bi se na njima učilo, zato treba uvek analizirati i tuđe greške ili stavljati sebe u tuđe cipele i dobro razmisliti kako bismo mi postupili u datoj situaciji, jer nenadano vreba iza svakog ćoška.

Ne možemo ni uvek biti spremni, ne možemo 24 časa dnevno očekivati nenadano, jer onda to ne bi bilo nenadano. Jednostavno uvek treba imati "switch on" dugme koje će se uključiti onda kada racionalnost zataji. 

Nemojte misliti da ste ispod nekog staklenog zvona i da ste zaštićeni od svakog mogućeg uticaja loših stvari, nenadano uvek čeka, na trenutak ćete se opustiti, i eto, ono je tu ispred vas-okreće vam život za 180 stepeni, uzima od vas sve što znate, ostavlja vas na milost i nemilostč-tada naše "switch on" dugme treba da proradi i natera nas da pronađemo pravi put do najboljeg rešenja, a ne da lutamo sokacima i prečicama koje nas samo još više vuku ka dnu. 

Ostaje nam samo da se nadamo...to je jedino dobro pre nego što nam se nenadano desi, jer kad se desi, treba zaboraviti onu parolu da nada poslednja umire, jer kod nenadanog, nada nam ništa neće pomoći već će samo od nas napraviti slabašna stvorenja koja očekuju da rešenje padne s neba, osim ako rešenje vaših problema nije mrtva ptica koja pada sa neba... Toliko za sada... :) (i šta god da se desi, koliko god da smo očajni, smejmo se i kad bismo plakali hteli)

Hitch hiking subkultura

Ever heard of it?

Znate, to je ono čega u Srbiji nema.

Evropa je puna studenata koji preko cele godine uče kako bi odvojili nešto slobodnog vremena kako bi se odmorili od svega i na trenutak se vratili u civilizaciju. I onda, naravno, makar u Srbiji, bombastične cene aranžmana, luksuynih prevoza i apartmana, a pita li se neko odakle jednom prosečnom studentu, pogotovo iz Srbije, novac za sve to. I ne preostaje nam ništa drugo nego da se pržimo po lokalnim pretrpanim bazenima.

Naravno, u normalnom delu Evrope koji se ne zove Srbija postoji nešto što se zove hitch hiking, i ljudi koji će drage volje pokupiti studente, bilo zbog jednostavnog dobrog čina, ili zbog društva... Bilo kako bilo, u Srbiji će se retko ko naći ko bi povezao nekog nepoznatog studenta, pogotovo stranca, na neke dalje relacije.

Da li je neki tamo Rumun bio u obavezi da poveze par internacionalnih studenata iz Sibiua do Brašova (150km), iako mu nije bilo usput, ali eto, rešio čovek da pomogne. To je ono što se zove prava samarićanska pomoć.

U Evropi se tako putuje, to je studentsi način putovanja, pun adrenalina i avantura, a ne sedenje u luksuznom čarter letu do hotela sa 5 zvezdica! I upravo zbog tih malih i beznačajnih stvari nikada zapravo nećemo postati deo Evrope.

U potpisu, hičhajker :)

Srpsko-rumunska politika/Sârbo română politică

Evo već nedelju dana apsorbujem rumunsku kulturu, i mogu da kažem da možemo samo da se pokrijemo... Elelm, sigurno su vam poznate predrasude koje "nebeski narod" ima o ovim ljudima, pa ću ih ja sada jednostavno razbiti...

PREDRASUDE:

1.NISU SVI RUMUNI ROMSKOG POREKLA (TJ. CIGANI)

Dakle, stoji činjenica da ih u Rumuniji ima malo više nego što bi trebalo, ali to su Romi kao isti oni koji će vam u Srbiji tražiti 5 dinara, štaviše, imam utisak da su ovi rumunski malo emancipovaniji od naših... Može biti da je to uticaj EU. I, naravno, Romi su ljudi kao i ja, i svi mi-to što smo mi od njih napravili lopove, neobrazovane i bacili stigme na njih je problem naše ksenofobije... Ali oni nisu stranci!

Na severu Rumunije ih praktično i nema, a i po mom mišljenju, oni koji su tu, lepo su se uklopili. I najvažnije od svega je da Rumuni o Romima ne pričaju loše kao mi Srbi-znači, tolerancija radi!

2.RUMUNIJA NIJE SIROMAŠNA I ZEMLJA "VUKOVCA"

Da, nije to ona zemlja trulog komunizma u kojoj je vreme stalo. Naravno, nije ni sve savršeno, ali se vidi da ljudi žele da iskoriste sve da bi napredovali. Turističke atrakcije i ne toliko visoke cene donose dosta novca. Standard je bolji od našeg, vozovi su mnoooooogooooo brži, što je meni kao studentu mnogo bitno.

I ne, Rumuni definitivno više nikada neće dolaziti u Srbiju da rade, jer smo mi ti koji bi trebalo da dođu ovde i mole za posao.

3.RUMUNI I MAĐARI - SRBI I ALBANCI

Jedna stvar u kojoj smo isti sa Rumuni je definitivno mržnja prema susedima.

Primetno je da Rumuni Mađare mrze iz dna duše. Ako je za verovati Rumunima, Mađari ih tretiraju kao niža bića, što je zapravo vrlo verovatno jer su ovde u nekim mestima čak Mađari dominantna nacija. 

                                            Biserica Neagră din Braşov

Sve u svemu, mislim da će preostalih 30 dana proći brzo, ali da ću svaki dan saznati po nešto novo o ovom narodu. :) 

Čiste ulice, nasmejani ljudi, isti problemi kao i u srbiji, ali opet, za nijansu bolje....

La revedere tuturor...:)

Caminul 8, Memorandului 32, Brasov, Romania

Part I - „I am sorry for the grammatical mistakes!“  (followed by a sad face) „Nu vorbesc romaneste...“

„I am sorry for the grammatical mistakes, I am not so fluent in English“ za ovo kratko vreme od nekih 30-ak sati sam čuo najmanje dvadeset puta... crta-tačka-crta

Mislim daaaaajte ljudi.....“I do make mistakes also, I am not a native speaker for the love of God“ (a face in pains)

Ne znam šta je poenta ovog posta, ali jednostavno apelujem na sve ljude ovog sveta, počev od braće nam Rumuna, da se ne plaše govora sa drugima na engleskom... Mislim, realno gledano, da li bi se svi ti „english-native-speaking“ ljudi namučili da nauče neki drugi svetski jezik, a i ako se nađe poneki Ajnštajn među njima pa i da zna da „natuca“ malo francuskog ili španskog, to je obično neka primordijalna supa „franglish-a“ i „spanglish-a“ koja para uši.

Mislim niko nije savršen, ali „istočni Evropljani“ toliko tenduju da se edukuju da se ne primete mistejkovanja, da u tom tendingu čak i čejndžuju svoje „home made“ reči forinerima, as you can see in the last paragraph, or even replace the whole sentence by an English one, i sve to samo da bi ih isti ti koji ne znaju na mapi da ih nađu, džadžingovali njihovu želju da budu part of the global village.

Part II – Neka se zove „dušek bez mandraca, gde je mala maca“

Ne znam ni što postoji part two, kad ću u njemu ionako samo da kažem da čekam maj klin shits end pilou tu arajv and da neko sluša neki ektrimli šiti  roumejnijan rep wannabe... I koja je the point da dobiješ SIM card, a da ne znaš svoj broj. Neznani Rumun-cimer rešava to dok ja pišem kao neki blog wannabe...

Mi-e foameeeeeeeeeeeeeeeeee...... xD odoh jesti čega.... :D

Stay in touch with me people... La revedere tuturor! :D

Srdačno, and u attachment-u, from Romania with love!

Part III – Dok čekate pikslu u „fumatul este interzis“

Welllllll.....jesti pilav u sred Brašova je super...ali...bez piksle, i ako ste na ljubaznom rumunskom pitali da li je pušenje zabranjeno, i dobili odgovor „NU“ pa još i ne dobiti pikslu...hmmm...malo čudno. Ali ipak, neka bude da je u redu... Pa još i manjak neta... i odrđenih neophodnosti. Ali opet....ok... Za prvi dan i nije tako loše, ko bi rekao da Srbin i Gruzinka mogu da nađu zajednički jezik, doduše u rumunskom specijalitetu srpskog jela. Samo da se dokopam magičnog mesta i sve će biti ok, a da pri tom izbegnem „vojzin“...(prokleta bila rumunska neuspela jacobs kafa!!!)

A sada zbilja, paaaaaaaa.....

Ukoliko posle ovoga usledi i pt IV, somebody is gonna be dead..... xD

(uz dan zakašnjenja, ali ne kasnim samo ja...tisk tisk tisk....) 

U šta da verujemo?

Već par dana mi je u glavi slika jednog mog poznanika koga sam sreo pre neki dan. Imao je na glavi četničku šajkaču, a inače je poznat kao simpatizer određenih "antisemitskih" ideja. U šali sam ga pitao da li je "promenio tabor" na šta mi je on, sa velikim ponosm u glasu, odgovorio da je i dalje nacionalista. Samo sam se nasmejao i produžio dalje...nije bilo svrhe držati mu čas istorije (jer su to neki drugi već uradili u svojoj interpretaciji) niti mu objašnjavati etimologiju reči "nacionalizam"...

Rođeni smo u jednom lošem vremenu, kada je rđa koja se godinama taložila počela da ruši klimavu crvenu konstrukciju. Pedeset godina je sve bilo naše, svi su bili braća, svi su bili jednaki, a onda se preko noći sve srušilo i svako je hteo "nešto" što će nazvati samo "svojim" i nedeljivim. I tada je sve ono gurano pod tepih izašlo na videlo...mržnja, agresija, želja da onaj pored nas pati, da ga nema...

Neću pričati o tome ko je kriv, a ko je žrtva, to nije poenta sada. Poenta je da sva ta monstruozna dešavanja svoj krajnji oblik dobijaju tek sad, u nama, koji smo tada rođeni, i slušamo priče o hrabrim vojnicima koji su se borili za nas, kojima dugujemo sve, koji su svoju krv prolivali za plemenite ciljeve. PLEMENITI CILJ: "istrebiti" onog koji nije kao ti po svaku cenu?!? Ubiti onog koga si do juče nazivao bratom i zajedno sa njim stojao pod jednom zastavom, a sada se boriš protiv njega za ciljeve fantomskih megalomana?!?

Ovako zbunjeni, ne preostaje nam ništa drugo nego da lepo izvagamo sve što znamo, ali opet, to je mač sa dve oštrice-od toliko različitih priča, kako da znamo koja je istinita? Ovo me je podsetilo na priče o frilenserima koji bi snimili jedno selo u plamenu i posle taj isti snimak prodali obema zaraćenim stranama koje bi preko svojih medija taj snimak prikazala kao "zversko delo ovih drugih". Da li je i moja generacija samo snimak koji političar-frilenser prodaje i kupuje na tržištu duša? 

Ovo je doba tranzicije i pomirenja nacija, gde svi priznaju svoje greške, ali većina to čini po default sistemu-jer EU tako kaže. Ima li onda iskrenog pokajanja u tome, i kako da i mi sami verujemo da su neke stvari bile greška kada ih ni naši oci ni političari ne priznaju kao takve.

I šta nam onda preostaje?  
REZIME NEKAD: 
1. Partizani-bastion SFRJ:Četnici-velikosrpske ubice i kolaboracionisti
2. Kapitalizam je smrt:Komunizam je med i mleko
3.Živ(j)eo maršal Tito:Bratstvo, jedinstvo-SFRJ
REZIME SAD:
1. Partizani jedna frakcija pokreta otpora:Četnici podjednako važna frakcija pokreta otpora
2. Hteli-ne hteli, kapitalizam je tu:Komunizam je prevaziđen model samoupravljanja
3. Demokratija u povoju:Beogradski pašaluk

Kad ovako sve izvagam ostaje mi samo da se još zapitam da li sam Srbin uopšte? Ovo svojatanje istorije kojem su balkanski narodi najvičniji samo još više produbljuje granice koje su granate mržnje već iscrtale. Od tolikog svojatanja svega što se svojatati može ne zna se šta je čije, tako da je najlogičniji mogući zaključak-SVE JE NIČIJE.  

Glavni problem je po mom mišljenju što se stalno vraćamo u prošlost sa parolom "da se ne zaboravi", ali, apelujem, u ime svih žrtava, vreme je da se neke stvari zapečate i puste niz reku vremena, jer samo tako mogu zaceliti svi ožiljci koje mi mladi danas najviše snosimo.

POENTA: Gledati u budućnost, ne uzimati prošle događaje i njihove ideologije kao glavna načela, i pružiti ruku drugome, koliko god da nam je nažao učinio u prošlosti, jer u budućnosti ima vremena da se sve greške isprave.

Prvo, pa odma' hejtersko

Znači, da se odmah razumemo-nisam zapalio cigaru već punih 18h, radim na toliko sporom netu da je i moć zaključivanja moje babe brža od uploada i downloada zajedno.

Evo ovih dana smo baš bili u "žiži dešavanja", elem, zadesilo nevreme "nojevskih razmera" našu ruralnu opštinicu, dobro, šalu nastranu, ovaj, na stranu, nije bilo baš svejedno gledati kako vam se kuća pretvara u omanje jezero, no dobro, preživeli smo....

Posledice: preko 80h bez struje!!! Ova boldirana činjenica će biti predmet razglabanja jednog fakta starijeg čak i od kokoške i jajeta zajedno... Avaj, da li smo mi "južnjaci" stvarno zadnja rupa na svirali svakog mogućeg političkog sistema počev još od "veselih (komunističkih) 70-ih" pa do ovih današnjih plavih, žutih....koja god "boja" bila na vlasti, nama se uvek crno piše!

Eto, i skoro nedelju dana posle "nevremena", i dalje stoji oborena jelka na sred puta u selu, hvala im što su je bar isekli da ne padne nekom siromahu na glavu!

Ono što me najviše interesuje je koliko bi vremena trebalo da se sanira sva šteta da se ovo desilo negde u Beogradu? Ne želim ni da razglabam ovu činjenicu dalje... Tužno je i jadno to što smo uvek smatrani nekim nižim bićima u državi u kojoj se svaka razlika poštuje i promoviše, a mi večito etiketirani kao neki gubavci!

Ostaje samo da se nadamo da će ta pomoć od glomaznih 36 miliona dinara pomoći da se koliko toliko  spasi ova napaćena godina puna gubitaka, a ako ne-ko te šljivi kad si i provincije, centralistička elita je gladan, a ti, motiku i na polje da je hraniš dok ne umreš! 

Uf, bez prepravki, samo još jednom osvrt na pravopisne greške...i u međuvremenu dobio kintu za cigare, tako da odoh malo u civilizaciju...miris juga posle letnje kiše-it's a must try!