(Kulturni) obrazac Pink televizije

Ponedeljak 29. april, tipična srpska porodica počinje svoj užurbani dan. Dok se pije jutarnja kafa kreće se sa konzumacijom medijskog sadržaja naše „narodne televizije“...

Informativni program nam nudi pregršt laganog infotejmenta. Podaci o zločinima, državnim problemima i ekonomskom stanju u državi su prožeti laganim temama i nasmejanim gostima.

Kreće „Farma“, neuspeli abortus srpske estrade i reality-ja. Između razgovora s kamenom i gledanjem ovog „najgledanijeg srpskog realitija“, biram razgovor s kamenom; taj dijalog će mi više prijati i pokupiću više informacija. Jedan od paradoksa, ne samo ovog realitija, je to da je zabranjeno: pričati o nominacijama, spavati tokom dana, ali nije zabranjeno „voditi ljubav“ ili simulirati istu u prime time-u!

Vreme je za prvi nacionalni dnevnik, naravno uvek praćen statistikama o tome da je najgledanija informativna emisija.

Naravno, opet smo na imanju u Lisovićima, Ekrem je već pijan, par starleta i neuspelih pijanih pevačica se već svađaju, i sve to gledaju neke šatro gorile koje misle da su uspešni pevači.

Nakon toga, „Tačno u podne“, iako je tri popodne. Oduvek me je fascinirala ta emisija. Ena Popov pozove neko „Sašino dete“, koje ispromoviše neki novi „hit“, i pusti napaljene tviteraše da vode emisiju svojim uspaljenim pitanjima.

U međuvremenu, još „Farme“...i to uživo!

Bilo vam je dosta reality emisija (što uživo, što onih montiranih), razmislite opet, jer vreme je za „Kuvanje i muvanje“... Idealna stvar za ruralne momke i devojke da ne izgube nadu.

„Pa, ubacimo i neku informativu, neku laganu, da ne zamorimo narod realitijima“, reče Mitrović i stvori Nacionalni dnevnik,  najgledaniju komercijalnu informativnu emisiju, „sa udelom većim od svih komercijalnih emitera zajedno, po istraživanju neke-i-neke agencije“, na kraju, kao trešnja na torti sledi još statistike renomiranih agencija o tome kako su sve emisije na pinku naj od naj.

Zatim sledi ono što milioni bakica od Preševa do Horgoša željno iščekuje, ono o čemu priča danima, ta slatka mala odevena u sari sa čudnim tikovima glave „Mala nevesta“. Bez ikakve diskriminacije prema indijskoj kulturi, koju veoma poštujem, ali ona serija je, čini mi se, planski stvorena da zaglupi narod. Da li je moguće da ni nakon tri godine ona i dalje traje. Par puta sam spazio natpis ispod serije koji kaže da je ova serija snimljena kako bi se ukazalo na sve alarmantniju činjenicu da se devojčice rano udaju, ali ja tu poentu u ovoj seriji ne videh.

Posle uvezene gluposti, stiže nam naša, „homegrown“ glupost, poznatija kao „Farma pregled dana“. Vredi li komentarisati je?

A onda, vrhunac i najjače oružje Mitrovićevog medijskog carstva: Grand produkcija i svi njeni zli produkti. Taj mali debeli seljačić sa svojim stilizovanim naočarama za vid, i svojim iritantnim glasom („dalje ide, dalje ideeeeeee...“) je koriteći se našom glupošću i želom za prostim medijskim sadržajem napravio pravo bogatstvo unutar Mitrovićevog carstva, ali je plići od Sokobanjske Moravice tokom leta. Produkti tipa: Zvezde granda, Grand parada i Grand, narod pita su postali obrazovno-edukativne emisije današnje omladine. A versko-nacionalni humor emisija poput Kursadžija je tolerantan i društveno prihvatljiv. (A ja se zovem Majka Tereza).

Krećemo opet sa Farmom, opet uživo, ali verovatno sa puno alkohola, i par estradnih umetnika koji vesele „farmere“.

Ukoliko želite da pogledate neki film, moraćete da čekate do pola 4, i da se nadate da neće biti neka B produkcija.

I, draga tipična porodico, šta smo naučili gledajući Pink danas? (prazan paragraf)

Kako izgleda zamišljeni gledalac kome se ova televizija obraća? To je sredovečan građanin, poželjno je da je iz neke ruralne sredine, obično je nezadovoljan stanjem u državi i beg od surove realnosti nalazi u rijalitijima i  lakim zabavnim emisijama. Ako mi ne verujete, možete i da se pogledate u ogledalo, na licu će vam pisati da ste glavni konzument tog programa, jer hteli ne hteli, ako ga ne gledate onda pričate o njemu.

Moramo priznati da je medijski sadržaj Pink televizije postao nezaobilazan činilac svih sfera našeg života i da nam porodica Mitrović oblikuje kako medijsku, tako i našu stvarnost.

„O tempora, o mores“

Žena u medijima: robinja muškom ukusu

Mediji bi trebalo da nam prenose informacije, i sliku o svetu onakvom kakva jeste, zar ne? Da li je tako? Da li se ispod krilatice svih tih javnih servisa i komercijalnih medija da služe narodu krije jedan opasan vid manipulacije? U ovom slučaju, mediji manipulišu nama, usađujući nam poželjan obrazac ponašanja svojim sadržajem i to obično stereotipizacijom marginalnih grupa, u ovom slučaju ženama.  Kako izgleda žena u medijima?

 „Kvazi-uspešna medijska žena“ ima od 25 do 30 godina, ima muža i minimum dvoje dece. Obično je domaćica kojoj nije žao diplome iznad šporeta, jer „žena mora da čuva decu“, a ukoliko i radi, to su neki inferiorni poslovi koji i ne zahtevaju predugo napuštanje kuće i ognjišta.  Primer ovakve žene je danas gotovo izumro, bar ove sa diplomom. Ova slika je najveća laž ujedno koju serviraju mediji, i čini se kao 25-a slika nekog filma, jer je toliko retko viđena u medijima, a opet se nameće svim ženama kao jedini društveno prihvatljivi obrazac bivstvovanja u istom.

„Medijska žena žrtva“ je sredovečna, od 40 do 50 godina, obično je žrtva nasilja u porodici, silovanja, krađe... One su omiljene u medijskom diskursu, jer se time ističe moć muškog zaštitnika kao takvog, i ženska nemoć i glupost, jer se akcenat tada baca na ženino ćutanje o nasilju koje je trajalo, u nekim slučajevima, i više godina. A šta bi bilo da je prijavila? Samo bi je svrstali u podgrupu marginalizovanih žena: „raspuštenica“.

„Mlada, poželjna i sama medijska žena“ je omiljeni medijski proizvod muške heteroseksualne publike, godine su, čini se, nebitne. Ona njima nudi svoj proizvod: alkoholna i bezalkoholna pića, vijagru, prehrambene proizvode... Muški deo publike će sam proizvod identifikovati sa telom gotovo ogoljene devojke i podsvesno će kupovinom proizvoda verovati da poseduju i devojku koja reklamira isti. Ova „mlada žena“ mnogo podmukliji manipulativni efekat ima kod žena, jer gotovo sve žene postaju robinje njene lepote i godina. Kod ove medijske slike se takođe sreće isti vid manipulacije kao i kod „kvazi-uspešne žene“, jer se slika te mlade zanosne žene postavlja kao jedina društveno prihvatljiva.

Žena u reklamama se plasira trostruko: kao proizvod, gde je ona ili mlada i poželjna, uz izuzetno izrazitu seksualnu konotaciju (reklame za pivo, stimulativna sredstva za muškarce...), i sami smo svedoci sijaseta reklama u kome je ona protagonista, i uvek dolazi uz određeni proizvod, neretko i kao nagrada muškarcu za pravi izbor; kao sredovečna domaćica kojoj određeni proizvod pomaže pri održavanju kuhinje, kupatila ili pranja rublja; i na kraju, ona treća grupa jesu „nezadovoljne žene“ koje ili imaju višak kilograma, rascvetale krajeve, ispucale pete. One će tek posedovanjem određenog proizvoda povratiti samopouzdanje i, u većini slučajeva, osvojiti muškarca svojih snova.

Ono malo žena koje istupe iz našeg strogog patrijarhata i stanu na neku od javnih funkcija ubrzo bivaju proglašavane nesavesnim roditeljima, slabim vođama, lošim političarkama... Uprkos zakonima o rodnoj ravnopravnosti i zastupljenosti žena u javnim ustanovama, nepisani je zakon da je njih i dalje najviše na jednom mestu – uz porodicu. A ova medijska će menjati uloge, „jer muškarci znaju zašto“.

Crkva, popovi i ostale "lagarije"

“Crkva predstavlja zajednicu hrišćana, sledbenika Isusa Hrista.“

Koja je vaša prva asocijacija na Crkvu? Da li su to sveštenici koji šire Reč Hristovu, ti smireni, na neki način uzvišeni mudraci. Ili možda korumpirane bradonje, totalno suprotni od onoga što predstavljaju?

Katolička, ili pravoslavna, svejedno koji prefiks ide ispred, meni se ne dopada slika koju vidim! A moja asocijacija kada čujem reč “Crkva” je:

“Institucionalizovana skup dogmi u vidu popmpeznijih zgrada koju vodi birokratizovana i strogo hijerarhizovana zajednica korumpiranih i devijantnih likova!”

Da, znam, možda sada mislite da sam “ateista”, antihrist, ali nisam, verujem u Boga, a ne u crkvu i popove, ne verujem da ću otići u pakao ako ne slavim slavu, ili ne ostavim deset dinara na ikoni u crkvi itd. Toliko je praksi koje morate da odradite da biste “osigurali mesto kod svetog Petra”, ali problem je što to ljudi ili rade iz straha od “Božije odmazde” ukoliko ne urade određeni obred, ili zato što to rade ostali, prosto mehanički.

Da li je to onda ona prava vera u Boga i u Njegove reči, ili jednostavno repetitivno ponašanje gomile? Da li su nam stvarno potrebni “darovi“ i posrednici kako bi nas Bog saslušao?

Samim tim što je hrišćanstvo napravilo mnoge kompromise i dozvolilo mnogim paganskim običajima da se inkorporiraju u razne verske običaje danas imamo razne „skoro zle svece“ koji će nas spaliti gromom ukoliko radimo, udaviti ukoliko se kupamo ili šijemo. Imamo svece raznih „fontova“, poput crvenih, masnih, podvučenih... Ali u našem poimanju „hrišćanstva i vere“ posebno mesto zauzimaju slave, nastale „u dogovoru“ sa starim paganskim bogovima, kao zaštitnici porodice. Da li će nas svetac zaštitnik više voleti ukoliko toga dana samo odnesemo kolač u crkvu, ili ukoliko „puknemo“ par stotina evra i pozovemo „kusato i repato“, a tog sveca i ne pomenemo?

Popovi, vladike i ostali „ljudi u crnom“ su tek posebna priča! Oni su i razlog zašto ljudi gube veru u Boga! To bi trebalo da budu ljudi koji su bezmalo askete, koji propovedaju život uzdržan od ovozemaljskih uživanja, da nama budu primer! Mislim da se ovi naši popovi trkaju sa katoličkim popovima koji će uraditi devijantniju stvar! Jedni se otcepljuju, drugi odlučuju o tome ko će da živi, a ko ne, treći vole male dečake, četvrti toliko kradu da ni sami nisu svesni koliko su se nakrali, peti su u tripu da su i svetovni i duhovni vladari ove zemlje, i „trpaju“ se tamo gde im nije mesto.... Ali poseban primer su ovi lokalni popovi, oni, naime, imaju posebnu tarifu za sve, od osvećenja vodice, do parastosa, i umeju da budu veoma uvređeni ukoliko im se ne „plati“ određena suma.

 Pitanje: od kad se vera naplaćuje i odakle njima pravo da naplaćuju istu?

Kultura, nacionalizam, diskriminacija

Kultura, nacionalizam i diskriminacija su danas posltale tri reči koje definišu koliko je neki narod napredovao od primitivne zajednice do demokratskog društva. Ali, da li postoji koncenzus oko jasne granice razumevanja ova tri pojma, ili se ona mešaju te danas imamo „neokulturu” koja podrazumeva diskriminaciju, nacionalizam kao osnovu (ne)kulture.

Nesvesno smo stvorili unificirani kulturni obrazac od kog se ne sme odtupiti. Oni koji unesu seme sumnje, ili se upuste u preispitivanje nametnutih dogmi smatraće se državnim neprijateljima jer će to biti napad na samo jezgro i kulturnu bit.

Slažem se sa mnogim filozofima koji smatraju da pod kulturom spada sve što je jedna nacija stvorila, što duhovno što materijalno, i kao takva predstavlja osnovno obeležje nacionalnog identiteta. Nacionalizam, pogotovo u Srbiji, se sve više meša i zamenjuje patriotizmom, koji je mnogo „pasivniji“ oblik nacionalizma. Po mom mišljenju nacionalizam se sve više udaljava od onog dobroćudnog privrženosti naciji, i približava ksenofobiji, i otvorenom iskazivanju mržnje prema onome ko je drugačiji. S druge strane, diskriminacija i nacionalizam uvek idu jedno  s drugim, s tim što diskriminacija sa sobom nosi širok spektar mržnje na svim nivoima. Diskriminišemo sve što “odstupa” od onog brutalnog bazičnog stereotipa koji nas okružuje.

Od straha da ne budemo diskriminisani, postajemo oni koji diskriminišu; svesno odbacujemo mnoga uverenja samo da bismo dobili društveno “amin” postojanju za koje se borimo u ovom bolesnom društvu. A kakvo je to društvo? Reklo bi se, bure baruta na staklenim nožicama, pri svakoj anomaliji i blagom povetarcu spremno da eksplodira i da uništi i ono malo prividnog ugleda koje ima.

Nacionalizam i diskriminacija predstavljaju glavni kamen spoticanja u ovoj zemlji i zahvataju sve generacije. Smešne su situacije u kojima naši vršnjaci brane ljude koji su ubijali nedužne ljude, a da pri tom nisu ni bili rođeni kada se to dešavalo, a opet o tome govore sa tolikim žarom, kao da su se borili u prvim redovima. U današnjem „urbanom rečniku“ nacionalizam predstavlja osnovu vaspitanja, tako da se podrazumeva voleti Kosovo iznad svega, mrzeti one koji su protiv Srbije (čak iako nisu). Diskriminacija podrazumeva stereotipizaciju svega oko nas. Znači, po „bontonu diskriminacije“ treba: pobiti sve homoseksualce, Rome, ženama dodeliti isključivo ulogu majke i domaćice; sve u svemu, treba biti neprijateljski nastrojen prema svima koji ne spadaju pod onaj klasičan srpski stereotip propisan od strane društva.

Problem leži u tome što su se ova dva pojma duboko ukorenila u naš kulturni identitet. Društvene, istorijske i razne druge okolnosti uticale su na ovaj fenomen koji je svojstven isključivo balkanskim narodima. Treba očistiti kulturu od tih pojmova kako bismo postali jedna zdrava nacija.

Na neki način i ne mogu da krivim srpsko društvo, koje se i ne razlikuje toliko od ostalih “razvijenih zapadnih društava” jer, u osnovi svakog društva je “zamišljeni neprijatelj” koji stvara, održava i jača vezu između sunarodnika. Nama su to, izgleda skoro svi naši susedi i “uvek-protiv-nas Amerikanci”, Amerikancima su to “globalni teroristi” željni anarhije i džihada. Sa slobodom mogu da tvrdim da smo mi i Amerikanci najdalje otišli sa “odbranom” od zamišljenog neprijatelja jer smo uspeli da od celog sveta napravimo lično naše, i samo naše neprijatelje koji nikada ne spavaju, uvek žele da nam napakoste i toliko su se infiltrirali u naše živote da bez njih mnogi više ne bi videli ni svrhu svog života.

Prvo treba krenuti od nas samih, trebalo bi da prihvatimo sve ljude oko nas onakvim kakvi su, a ne da ih delimo po boji, polu, orijentaciji ili veri jer ako drugi krenu našim stopama vremenom će nacionalizam postati benigni patriotizam, a diskriminacija će se sretati samo u rečnicima.

ŠTA TO BEŠE MEĐUVESRKI DIJALOG?/WHAT IS THAT "A DIALOGUE BETWEEN RELIGIONS"?

Globalizacija bi trebalo da nas sve povezuje, zar ne? Treba da stvori jedno ogromno društvo u kojem će se svi poštovati i niko neće biti prozivan ili osuđivan zbog rase, vere ili ne znam ja čega. A pogledajte šta mi zapravo radimo drugačijem od sebe.

Religija predstavlja dogmatski skup ubeđenja koja čine osnovu jednog naroda. To što smo mi rascepkali hrišćanstvo na stotinak denominacija ne daje nam za pravo da svoja ubeđenja i viđenje sveta i prilika predstavimo kao jedina ispravna i opravdana. Istorijski gledano, mislim da je više Jevreja i muslimana stradalo od hrišćanske ruke nego svi hrišćani od udruženih snaga muslimana.

Nekako je hrišćanskom svetu taj islam uvek bio trn u oku. Tamanimo se međusobno još od vajkada! Ali sada u periodu kada masovni mediji imaju ogromnu moć da oblikuju našu stvarnost i prikažu je onako kako bi proizveli što veći konflikt kako bi im on doneo zaradu, sve postaje hod po tankom ledu.

Prvo je neki Danac pre par godina rešio da se „sprda“ sa prorokom Muhamedom – dobro, čemu to? Branio se slobodom mišljenja, govora...bla bla bla! Pa što baš Muhameda, što ne neku ličnost iz hrišćanstva, dansku kraljicu ili Malu sirenu? Ali ne, mi uvek volimo da se čačkamo sa onim što je zabranjeno, a mislim da je opšte poznata činjenica da je predstavljanje lika Allaha i Muhameda strogo zabranjeno.

Sada fora sa ovim filmom. Dobro, sad mislim da smo preterali. Posle nije ni čudo što se zaleću avionima u naše znamenitosti, tako je jer smo mi to izazvali.

Treba razumeti da je tim ljudima islam, i sami zakoni islama, mnogo iznad državnih zakona, da je on dublje utemeljen u njihove sisteme vrednosti nego nama hrišćanstvo. Na pitanje kako bi se mi osećali kad bi se neko „poigrao“ sa likom Isusa ne verujem da bih dobio mnogo odgovora da bi ih povredilo toliko da se daju u protest, zar ne?

A tek onaj Yankee sveštenik koji je palio Kuran i pozivao na masovno paljenje istog? Alo dečko, i tebi je neko dao dozvolu da propovedaš Reč Božiju?!?!?! Taj slučaj stvarno ne vredi ni komentarisati. Mene bi već povredilo da vidim kako neki neuki musliman pali i gazi Bibliju, skup onoga na čemu se temelji moje društvo.

Ali ne, mi uvek kritikujemo muslimane zbog konzervativnosti, fundamentalizma, nepoštovanja ljudskih pravi i svega čega još možemo da se setimo, a to što neki glasnogovornici i „slobodni umetnici“ po našem slobodnom svetu podrivaju osnovne sisteme vrednosti naseg društva to nas boli briga – tu je do izražaja došla ona poslovica: „ne sređuj svoje dvorište, nego trkom u komšijsko!“

Da li postoji zapovest u Bibliji „ljubi bližnjeg svog“? Ako postoji, treba podhitno svi da je istetoviramo na čelo i pogledamo se u ogledalo svaki put kada bismo da ismevamo nešto što ne razumemo i što nije za ismevanje.

WHAT IS THAT "A DIALOGUE BETWEEN RELIGIONS"?

Globalization should connects us all, no? It’s supposed to create a vast society in which everyone is respected and no one will be called out and condemned because of race, religion, or I do not know what. A brief look at what we are doing to “the different from us”.

Religion is a dogmatic set of beliefs that form the basis of a nation. The fact that we made hundreds of denominations out of Christianity does not give us the right to put our own beliefs and view of the world as the only true and justified. Historically, I think that more Jews and Muslims were killed by Christian hands than Christians with all the combined forces of the Muslims.

Somehow to the Christian world Islam has always been an eyesore. We are killing each other since the Bing bang! But now, at a time when the mass media have enormous power to shape our reality and has a way to produce as much conflict out of nowhere as it would have made a profit, every action becomes walking on thin ice.

First of all, a Danish comic book writer, a few years ago decided to "play" the prophet Muhammad - seriously? He defended the freedom of thought, speech ... blah blah blah! So why Muhammad, why not a figure in Christianity, Danish Queen or The Little Mermaid? But no, we simply adore to play with what is forbidden, and I think it is a commonly known fact that it’s forbidden to depict the figure of Allah and Muhammad.

Now, this film. Well, now I think we have gone too far. After it is no wonder they are crashing planes in our buildings - it is because we caused it.

We should understand that these people value Islam, and the very laws of Islam, much above the laws of the state, it’s deeply rooted in their system of values and the sense of moral than Christianity for us. When asked how we would feel if someone "toyed" with the image of Jesus, I don’t think I’d got a lot of answers that it would hurt us so much to make a protest, isn’t it?

And that Yankee priest who burned the Koran and called for a mass burning of the same? Hello guy, how come someone has given you permission to preach the Word of God??? This case really is not worth a comment. I would feel hurt to see that some ignorant Muslims burn and trample the Bible, a collection of rules of where my society is based.

But no, we always criticize Muslims for conservatism, fundamentalism, human rights violations and everything else which we can not remember, and that some spokesmen and "free artists" in our “free world” undermine the basic of their system of values of society we actually don’t  give a shit how it reflects them - that was fully expressing the saying: "Do not tune your own garden, but the neighbor's!"

Is there a commandment in the Bible saying "Love thy neighbor"? If there is, you need urgently to tattoo it on your forehead and look in the mirror every time you would like to ridicule something you do not understand and what is not to be mocked.

Liberalni vodič kroz srednjevekovnu Srbiju 21-og veka (sa dijagnozom)

Imamo li dozvolu da budemo različiti?

Danas moramo ići jednosmernom ulicom koju nam drugi odrede, izbora je malo, a volje za izbor još manje. Možemo slobodno reći da živimo u društvu protestantske predestinacije gde ti tačno odrede ko ćeš biti, šta ćeš raditi i gde. Na tebi je samo da uradiš to na ovaj ili onaj način-samo ga uradi! Ako se pobuniš-nemoralan si, propagiraš pokvarene ideje novog sveta, rasturaš i ne ceniš pruženo.

Sredjnevekovna Srbija 21. veka-ON DA BRANI, ONA DA RAĐA. Moraš da voliš Majku Srbiju kosovskog srca, da ruku pod ruku sa sveštenikom koji ti sveti vodicu rasturaš gej paradu, da opzužuješ svakog političara za korupciju i ne veruješ medijima; jer sve je to zapadnjačka propaganda. Odrekneš se Kosova, jednostavno želiš da gledaš svoja posla-ti nisi SrbIN već „šiptaroljubac“, briga te za gej paradu, neka ljudi rade šta im je volja-ti si „odvratna pederčina“.

Gde su se ovde izgubili patriotizam i tolerancija? Patriotizam se poistovećuje sa rušenjem glavnog grada i paljenjem ambasada zarad Kosova, a tolerancija-uskoro je neće štampati u srpskim rečnicima, već će stajati krilatica: ILI SI KAO JA, ILI NE POSTOJIŠ.

Najopasnija boljka današnjice pogađa dve generacije-naše roditelje koji boluju od opake bolesti stručnog naziva „yugonostalgia hronica“ (pogađa mali broj ljudi u 40-im, u trenucima kada su nezadovoljni životom, opterećeni novčanim problemi itd. ne ostavlja ozbiljne posledice); druga je mnogo podmuklija, i teško je uočiti  odmah, napada direktno nervni sistem tinejdžera, mada mutirani oblici napadaju i starije, a reč je o „homofobia prokosovae hronica“. Širi se brže od avijarne influence, a posledice su joj uništena generacija, i pojedini gradovi (Beograd, Đenova, Kosovska Mitrovica).

Svi moraju biti jedno, imati jednu ideju u glavi, a to je-školuj se, osnuj porodicu, umri. A gde je tu istraživanje sebe? Šta ako ne želim porodicu, nego karijeru? Asebeja, asebeja... Pitaju se zašto bežimo iz Srbije? Ostvarivanje sna u totalitarnoj državi jednoumlja i neslobode zasada izgleda jednako pronalasku života na Marsu, ne bih da budem kamenovan još uvek, ali želim da budem glas promene!

Kako uvesti Srbiju u Novi vek i toleranciju?

1.       Poštovati druge, nebitno da li su Srbi ili bilo koja druga nacionalnost ili vera, da li su hetero, homo ili bilo koji drugi oblik ljubavi da upražnjavaju, jer ipak je to privatna stvar, a ukoliko mislite da to ruši moral Srbije (aka Sodome i Gomore), potrudite se da dana održavanja iste ne budete u njenom radijusu

2.       Manite se prošlosti i menjajte se za budućnost, u budućnosti je ključ uspeha

3.       Uvedite reč „liberalnost“ u svoj život

4.       Skrenite sa imaginarne staze, istražite, upoznajte onog ko je različit, ne sudite na osnovu izgleda

Svetlana Ceca Ražnatović

Ovaj blog je nastao prvo u formi statusa za face, ali sam skontao da imam previše toga da kažem na ovu temu...

Elem, volim Cecine pesme, i slušam ih...dobre su, za sevdah, prevaru, ostavljanje, trijumf ljubavi i sva ona malena sranja koja želimo da iskažemo kroz bljutavost folk patetike....i tu se moje klanjanje g-đi Ražnatović završava...sad ide deo jednog ogromnog ALI...

...ali da jednog lopova i kriminalca toliko sakraliziju i idealizuju, to samo u Sirbistanu moguće, a? Ajde ja ili neki "bezsilikonski" smrtnik da uradi sve sa njene podugačke liste "dela" pa da vidim da li će da "služi kaznu" u "ćeliji" od par hiljada kvadrata i pri tom se idolizuje kao "nevino čeljade" zlih žutih birokrata (buu huuu, evo plačem, jadna mala Cecika, nije mogla da puni Marakanu, i sijaset gastarbajterskih diskića po Evropi i tovi svoj budžet)! Gadi mi se Srbija, a pogotovo svi vi koji joj iz silikonskog dupeta ne izlazite, BOLI NJU PIIIIIP za vas, vi samo punite njen ionako masni budžet. 

Iz ovoga može extra trend story da se stvori-mlade generacije u Srbiji se dive masovnim ubicama, ubicama političara i lopužama...ko je tu kriv, dragi moji? Ne krivim društvo, predugo je pasivno da bi se krivilo za išta, krivim vas, konzumenti, jer ne umete da iskoristite ni jedan neuron vašeg mozgića i pogledate pravo lice (nakon skidanja par slojeva silikona u ovom slučaju). U redu je imati omiljenog pevača, diviti se njegovom radu, ili šta god....ali ova žitorađanska skorojevićka vas je kupila za kopejke, jeftinim tugaljivkama o besmislenosti njenog života i teškoćama kroz koje prolazi (ako uporedim njen trenutni finansijsko-psihički status sa svojim ja sam taj koji je u zatvoru od samog rođenja, a ne sisulja neka tamo kojoj je upala sekira u med tokom veselih osamdesetih). Pa joj još i hvalospev napisali...iznenadili ste me, divim vam se do svake granice imbecilnosti ovoga sveta, pa i par susednih galaksija. Jel očekujete da vas bar pomene u jednoj bednoj i tričavoj izjavi nakon izlaska iz "zatvora", ili verujete da ste vi njena snaga i vera da prebrodi ovaj "recidiv koji je uvek živ i na zlo tera je" i da potajno firca na vaša fb prepucavanja "koga ima više JK ili Ceca fans" (o njeeeeee!!!! (i odmah da se ogradim, nisam ni JK fan, niti me je platio njen lobi da napišem ovo  o cvetku zanovetku))

I na kraju, za h8ere koji će da bacaju na mene i drvlje i kamenje, ako uošte i pročitaju ovo, imam prava na svoje mišljenje, kao što i vi imate na svoje, prove me if I wrong, ali moje je bar na strani zakona. A sada nastavite da izbacujete linkove spota podrške "vašoj jednoj jedinoj" i da me redovno podsećate za koliko dana napušta teška srca "tamnicu". (opet, maramice i brišem suze-od smeha koliko mi ulepšate dan)

P.S. Ja bih platio da me zatvore u onom mikrosvetu za sebe....kladim se da ispod postoje neke tajne laboratorije ili podzemni put za Meksiko. (ili do mesta gde Ceca nabavlja "igračke samoće" sa kojima radi šta hoće)