Hiperprodukcija gladnih

“U Somaliji se očekuje „pomor“ 750 000 ljudi usled velikih suša.“ Kako na vas utiče ova rečenica? Pomislite li o gladnima u Somaliji ilil bilo gde u svetu dok razmišljate gde i šta jesti danas, dok neki čekaju na humanitarnu pomoć koja ne može da zadovolji ni najosnovnije potrebe. Da li ste poslali sms na 9009 i barem sa bednih 50 dinara pomogli gladnima u Africi? Ukoliko jeste, ipak imate dozu empatije, ali ukoliko niste, ništa mi ne preostaje nego da vas zamolim da ne čitate ovaj blog dalje, jer očito nemate onaj najosnovniji osećaj koji se zove saosećanje.

Zašto baš u Africi najviše gladnih, obolelih od side i siromašnih? Moja teorija je da su tokom toliko vekova Evropljani (i to oni sa Zapada) cedili afričke zemlje i na kraju im ostavili samo krš i kamen, posle toga su nastupili burni periodi dekolonizacije koji su neke zemlje zavile u crno do danas. Islamski fundamentalizam i razne paravojne organizacije stoje na putu humanitarnoj pomoći i samoj stabilnosti i ekonomiji afričkih zemalja (Somalija, Niger, Sudan...) Jeste, ulažu razvijene zemlje u afrički kontinent, ali onoliko i u ono što je njima potrebno, a pomoć stiže na kašičicu, i to uvek u poslednji čas. Umesto što im dajete po jedno parče ribe, bolje bi im bilo da ih nauče da pecaju, ali uvideli su perfidni Evropljani da je bolje poslati par profesionalnih pecaroša koji će uloviti tonu ribe, od koje će 999kg odneti svojoj matici, a samo kilogram ostaviti plebu.

Da li se neko bavio kalkulacijama koliko bi se hrane i opreme kupilo za Afriku kada bismo napravili poštenu preraspodelu novca? Na primer, tolika ulaganja u vojsku i nuklearni arsenal, a tolika pompa se diže oko svetskog mira. Zanima me koliko košta svečano otvaranje Olimpijskih igara ili nekog drugog sportskog takmičenja, i koliko bi se vakcina protiv dečije paralize moglo kupiti od tog novca, ili zbog čega 2 noge nekog Brazilca ili Engleza vrede i po nekoliko miliona funti i svi se utrkuju da te noge igraju za njihov tabor, dok život skoro milion dece sa Roga Afrike skoro i ne dotiče tu bogatu elitu sa Zapada. Kako je društvo uopšte dozvolila da takav sistem izvrnutih vrednosti živi?!?

Kažu da živimo u svetu hiperprodukcije, kada čovek i ne zna šta poseduje, kada proizvodi i mnogo više nego što mu je zaista potrebno. Ne slažem se u potpunosti sa ovim, jer je ta „hiperprodukcija“ skoncentrisana na evropski Zapad i SAD, dok slobodno mogu reći da ostatak planete polako tone u bedu. Ova preraspodela „dobara“ nas je dovela danas do toga da, recimo, u Norveškoj živite u siromaštvu ukoliko su vam primanja niža od 1500 evra (?!?), dok po mom mišljenju ta cifra nije ni zbir prosečnih plata svih zemalja Roga Afrike (Džibuti, Eritreja, Somalija, Etiopija). Ali, ipak se neke zemlje trude da nadomeste to raznim humanitarnim fondovima, ali opet to nije dovoljno da se ispravi kolonijalna nepravda koja će još dugo trajati na crnom kontinentu. Mnogo zemalja ćuti o gladnima, jer jednostavno nisu u njihovim sferama interesa, trenutno je bitnije spasiti poljuljanu američku privredu od kolapsa i debele Amerikance da izgube koju kilu, bitnije je sprečiti prljave američke tajne da isplivaju na Wikileaks-u, bitnije je koja će se zemlja dokopati libijske nafte, bitnije je čak i to što je Fabregas promenio klub, što je Arsenal izgubio 8 prema 2 od Mančestera!!!!! A gladni? Oni izgleda...jednostavno nisu bitni, njih treba spomenuti na kraju bloka „vesti iz sveta“, ili na kraju vremenske prognoze na Dnevniku u 19 i 30 u delu o vremenskim fenomenima u svetu.

Da ne bude da nisam lokal-patriota i da zanemarujem svoju zemlju, napomenuću da ni u Srbiji nije baš sve ružičasto, i ovde se svakim danom broj korisnika narodnih kuhinja sve više povećava. I Srbija ćuti o tome. Srbija predstavlja mikrosituaciju celog sveta, i sa slobodom mogu reći da jug Srbije ( ne Republika Kosovo aka AP Kosovo i Metohija, već Niš, Aleksinac, Bela Palanka, Pirot, Leskovac, Vranje, Dimitrovgrad i Bosilegrad) predstavlja Afriku, dok Beograd sa okolinom predstavlja onaj masni i debeli Zapad. Ni u srpskim medijima ne možete čuti glas gladnih, samo u emisiji Prva TV Exploziv (ali više kroz evazivni pristup i ljudsku priču) i u ponekom prilogu B 92 na kraju vesti.

I u Srbiji se ne opterećuju ovim problemom previše, skoro uopčte-bitniji su porazi srpskih fudbalera u Evropi (ne znam zašto uopšte trošimo novac na propalo-korumpiranu instituciju FSS), bitnije je u praznoj demagogiji sačuvati Kosovo u sastavu Srbije (takođe bespotrebno Ministarstvo za KiM, zašto nam je potrebno ministarstvo za stranu državu, gospodo političari?!?)...

Prosto je mnogo tema i u samoj Srbiji koje izbijaju na naslovne strane, a dok mi bijemo glavu hoćemo li se kvalifikovati na evropsko prvenstvo, i hoće li Kosovo prihvatiti naše uslove na sledećoj rundi pregovora Stefanović-Tahiri, svakih 10-ak minuta jedan život se ugasi usled neuhranjenosti. Toliko nas je zaglupeo sopstveni hedonizam i konformizam da me ne bi čudilo da neki dušebrižnici sa Zapada pošalju humanitarnu pomoć u vidu pilula za mršavljenje.