U šta da verujemo?

Već par dana mi je u glavi slika jednog mog poznanika koga sam sreo pre neki dan. Imao je na glavi četničku šajkaču, a inače je poznat kao simpatizer određenih "antisemitskih" ideja. U šali sam ga pitao da li je "promenio tabor" na šta mi je on, sa velikim ponosm u glasu, odgovorio da je i dalje nacionalista. Samo sam se nasmejao i produžio dalje...nije bilo svrhe držati mu čas istorije (jer su to neki drugi već uradili u svojoj interpretaciji) niti mu objašnjavati etimologiju reči "nacionalizam"...

Rođeni smo u jednom lošem vremenu, kada je rđa koja se godinama taložila počela da ruši klimavu crvenu konstrukciju. Pedeset godina je sve bilo naše, svi su bili braća, svi su bili jednaki, a onda se preko noći sve srušilo i svako je hteo "nešto" što će nazvati samo "svojim" i nedeljivim. I tada je sve ono gurano pod tepih izašlo na videlo...mržnja, agresija, želja da onaj pored nas pati, da ga nema...

Neću pričati o tome ko je kriv, a ko je žrtva, to nije poenta sada. Poenta je da sva ta monstruozna dešavanja svoj krajnji oblik dobijaju tek sad, u nama, koji smo tada rođeni, i slušamo priče o hrabrim vojnicima koji su se borili za nas, kojima dugujemo sve, koji su svoju krv prolivali za plemenite ciljeve. PLEMENITI CILJ: "istrebiti" onog koji nije kao ti po svaku cenu?!? Ubiti onog koga si do juče nazivao bratom i zajedno sa njim stojao pod jednom zastavom, a sada se boriš protiv njega za ciljeve fantomskih megalomana?!?

Ovako zbunjeni, ne preostaje nam ništa drugo nego da lepo izvagamo sve što znamo, ali opet, to je mač sa dve oštrice-od toliko različitih priča, kako da znamo koja je istinita? Ovo me je podsetilo na priče o frilenserima koji bi snimili jedno selo u plamenu i posle taj isti snimak prodali obema zaraćenim stranama koje bi preko svojih medija taj snimak prikazala kao "zversko delo ovih drugih". Da li je i moja generacija samo snimak koji političar-frilenser prodaje i kupuje na tržištu duša? 

Ovo je doba tranzicije i pomirenja nacija, gde svi priznaju svoje greške, ali većina to čini po default sistemu-jer EU tako kaže. Ima li onda iskrenog pokajanja u tome, i kako da i mi sami verujemo da su neke stvari bile greška kada ih ni naši oci ni političari ne priznaju kao takve.

I šta nam onda preostaje?  
REZIME NEKAD: 
1. Partizani-bastion SFRJ:Četnici-velikosrpske ubice i kolaboracionisti
2. Kapitalizam je smrt:Komunizam je med i mleko
3.Živ(j)eo maršal Tito:Bratstvo, jedinstvo-SFRJ
REZIME SAD:
1. Partizani jedna frakcija pokreta otpora:Četnici podjednako važna frakcija pokreta otpora
2. Hteli-ne hteli, kapitalizam je tu:Komunizam je prevaziđen model samoupravljanja
3. Demokratija u povoju:Beogradski pašaluk

Kad ovako sve izvagam ostaje mi samo da se još zapitam da li sam Srbin uopšte? Ovo svojatanje istorije kojem su balkanski narodi najvičniji samo još više produbljuje granice koje su granate mržnje već iscrtale. Od tolikog svojatanja svega što se svojatati može ne zna se šta je čije, tako da je najlogičniji mogući zaključak-SVE JE NIČIJE.  

Glavni problem je po mom mišljenju što se stalno vraćamo u prošlost sa parolom "da se ne zaboravi", ali, apelujem, u ime svih žrtava, vreme je da se neke stvari zapečate i puste niz reku vremena, jer samo tako mogu zaceliti svi ožiljci koje mi mladi danas najviše snosimo.

POENTA: Gledati u budućnost, ne uzimati prošle događaje i njihove ideologije kao glavna načela, i pružiti ruku drugome, koliko god da nam je nažao učinio u prošlosti, jer u budućnosti ima vremena da se sve greške isprave.